Српски монаси су тврдили да је Мирослављево јеванђеље било света књига из које су Службу Божју вршили Свети Симеон и Свети Сава приликом обнављања запуштеног грчког манастира Хиландар.
Симеон је у Оснивачкој златопечатној повељи навео шта је све даровао манастиру, а у последњим реченицама записује да нико, макар био и његов најрођенији, нема права да присвоји било шта од наведеног. Закључује: Ако ли ко ово измени, да му Бог суди и да му је Света Богородица супарница на Страшном суду оном и ја грешник Симеон.
Седам векова касније, 1896, краљ Александар Обреновић износи из Хиландара Мирослављево јеванђеље и Немањину Оснивачку повељу с проклетством. Односи их из Божје куће у своју кућу - двор у Београду. Од Мајског преврата надаље, у близини Мирослављевог јеванђеља српски владари губили су власт, имовину, па и саме животе. Током два светска рата, Срби су успели да сакрију књигу од беса освајача и сачувају је неоштећену до доласка комуниста на власт. Потом су ови на њој одмарали ноге, користили је за крађу новца из буџета, оштетили пергамент, јединствене ликовне украсе и испремештали јој стране. Затим је књига, која је направљена да отвара срца и умове људи, враћена у тако накарадном стању у Народни музеј, овог пута уз ново правило - да верници не смеју да је виде. Подухват који је имао за циљ гашење српске национална свести, српског писма и српске православне вере дошао је до свог врхунца.
Упркос привођењима, претњама и, коначно, забрани, упркос страним санкцијама, факсимил Мирослављевог јеванђеља угледао је светло дана. Полако откривамо какву су то државу Симеон и Сава замислили. Њихова жеља била је да духовно средиште српског народа вавек обасјава Мирослављево јеванђеље.
Слика манастира хиландара преузета је са сајта https://www.hilandar.org/manastir/
Српски
English
Русский