Мирослављево јеванђеље
Златни факсимил

Мирослављево јеванђеље је најстарији сачувани српски ћирилички рукопис. Сматра се највреднијим српским покретним културним добром. Због лепоте ликовних украса, УНЕСКО га је, 2005. године, уврстио међу 120 највреднијих докумената целокупног човечанства.

Израда златног факсимила Мирослављевог јеванђеља

Златни факсимил Мирослављевог јеванђеља је тренутно најуспелије остварење у елитној области издаваштва. Квалитет штампе, повеза, научних студија и пратеће опреме немају премца у свету.

Miroslavljavo jevanjdjelje zlatni faksimil knjiga zatvorena

ЗЛАТНИ ФАКСИМИЛ, ЧАРОБНА ШТАМПА

200 штампаних проба изведено је широм света: у САД, Јапану, Јужној Кореји, Кини, Индији, Израелу, Грчкој, Србији, Аустрији, Италији, Немачкој и Француској. Аустријска штампарија Estetmann успела је да прође све тестове. Уз подршку водећих произвођача штампарских машина (Heidelberg, Rolland, Scodix, MGI) и примену изума приређивача Вељка Топаловића и Александра Поповића - остварена је савршена репродукција осликавања на злату.

Шпанска фабрика Lecta, израдила је специјални папир за ово издање, који је, као и примењене штампарске боје, отпоран на старење и УВ зрачење.

УМЕТНИЧКА ОПРЕМА


Факсимили чију су израду финансирали Ротшилди, Ватиканска и Британска библиотека налазе се у луксузним картонским кутијама. Јединствену опрему за златни факсимил Мирослављевог јеванђеља: метално-дрвени постамент с двоглавим орловима, ћивот из ког се књига подиже приликом отварања, украшен минијатурама из Мирослављевог јеванђеља и текстовима на које се односе израђеним у специјалним материјалима, осмислили су и израдили врхунски српски мајстори: Милан Љубичић, Бранко Кричковић, Жељко Новаковић, Иван Свиленковић и Владимир Рацковић.

ВЕРНА РЕКОНСТРУКЦИЈА ВИЗАНТИЈСКОГ ПОВЕЗА

ЈЕДИНСТВЕНЕ НАУЧНЕ СТУДИЈЕ

Значајнији од техничких достигнућа су пробоји у тумачењу јединствене симболике ликовних украса српских средњовековних рукописа. Докторанткиња Драгана Аћимовић схватила је јединствену симболику ликовних украса Мирослављевог јеванђеља, а др Кристина Милорадовић растумачила је минијатуре Српског псалтира који се чува у Минхену.

Њихов ментор, проф. др Миодраг Марковић, отворио им је пут схвативши да је иницијал за који се сматрало да представља лет Александра Великог у небо погрешно протумачен. Наиме, ту је осликана Христова парабола о сејачу у складу са текстом зачала које следи. Марковић је изнео и најбољу могућу претпоставку о времену подизања Мирослављеве задужбине, Цркве Светог Апостола Петра у Бијелом пољу, растумачио први алилујар...

Проф. др Гордана Јовановић описала је како се изговарао текст првог зачала Светог Јеванђеља по Јовану у време Светог Симеона и Светог Саве и данас се у многим манастирима и црквама на простору између Јадранског, Црног и Балтичког мора на Васкрс поново изговарају исте речи.

Видећи руски историчар литургије, проф. др Алексеј Пентковски, разрешио је литургијске недоумице у скраћеницама рубрика Мирослављевог јеванђеља.

Амерички професори, др Синтија Вакарелискаја и др Дејвид Бирнбаун, разрешили су скраћенице које најављују читања за поједине црквене празнике.

Академици Дејан Медаковић и Мирослав Пантић, као и Историјски институт САНУ, указали су, још далеке 1994, Вељку Тооаловићу и Душану Мрђеновићу на мало позната документа о историјату Мирослављевог јеванђеља. Током 30-годишњег истраживања непрестано су искрсавали нови документи који сведоче о томе да су српски средњовековни монаси били најобразованији људи тадашње Европе.

Уз савете српских патријарха, митрополита, владика, монаха и свештеника, покушавамо да схватимо смисао невероватних догађаја који су довели до тога да највреднија српска књига избегне бес освајача и трагамо за мисијом књиге која је сачувана Божјом промишљу у српским рукама.

Пратеће књиге су доступне на српском, енглеском и руском језику


Божанско надахнуће: комплетан превод текста уз фотографију сваке странице и тумачења симболике ликовних украса.

Божанска промисао: илустровани историјат Мирослављевог јеванђеља.