Златни факсимил Мирослављевог јеванђеља је тренутно најуспелије остварење у елитној области издаваштва. Квалитет штампе, повеза, научних студија и пратеће опреме немају премца у свету.
200 штампаних проба изведено је широм света: у САД, Јапану, Јужној Кореји, Кини, Индији, Израелу, Грчкој, Србији, Аустрији, Италији, Немачкој и Француској. Аустријска штампарија Estetmann успела је да прође све тестове. Уз подршку водећих произвођача штампарских машина (Heidelberg, Rolland, Scodix, MGI) и примену изума приређивача Вељка Топаловића и Александра Поповића - остварена је савршена репродукција осликавања на злату.
Шпанска фабрика Lecta, израдила је специјални папир за ово издање, који је, као и примењене штампарске боје, отпоран на старење и УВ зрачење.
Факсимили чију су израду финансирали Ротшилди, Ватиканска и Британска библиотека налазе се у луксузним картонским кутијама. Јединствену опрему за златни факсимил Мирослављевог јеванђеља: метално-дрвени постамент с двоглавим орловима, ћивот из ког се књига подиже приликом отварања, украшен минијатурама из Мирослављевог јеванђеља и текстовима на које се односе израђеним у специјалним материјалима, осмислили су и израдили врхунски српски мајстори: Милан Љубичић, Бранко Кричковић, Жељко Новаковић, Иван Свиленковић и Владимир Рацковић.
Значајнији од техничких достигнућа су пробоји у тумачењу јединствене симболике ликовних украса српских средњовековних рукописа. Докторанткиња Драгана Аћимовић схватила је јединствену симболику ликовних украса Мирослављевог јеванђеља, а др Кристина Милорадовић растумачила је минијатуре Српског псалтира који се чува у Минхену.
Њихов ментор, проф. др Миодраг Марковић, отворио им је пут схвативши да је иницијал за који се сматрало да представља лет Александра Великог у небо погрешно протумачен. Наиме, ту је осликана Христова парабола о сејачу у складу са текстом зачала које следи. Марковић је изнео и најбољу могућу претпоставку о времену подизања Мирослављеве задужбине, Цркве Светог Апостола Петра у Бијелом пољу, растумачио први алилујар...
Проф. др Гордана Јовановић описала је како се изговарао текст првог зачала Светог Јеванђеља по Јовану у време Светог Симеона и Светог Саве и данас се у многим манастирима и црквама на простору између Јадранског, Црног и Балтичког мора на Васкрс поново изговарају исте речи.
Видећи руски историчар литургије, проф. др Алексеј Пентковски, разрешио је литургијске недоумице у скраћеницама рубрика Мирослављевог јеванђеља.
Амерички професори, др Синтија Вакарелискаја и др Дејвид Бирнбаун, разрешили су скраћенице које најављују читања за поједине црквене празнике.
Академици Дејан Медаковић и Мирослав Пантић, као и Историјски институт САНУ, указали су, још далеке 1994, Вељку Тооаловићу и Душану Мрђеновићу на мало позната документа о историјату Мирослављевог јеванђеља. Током 30-годишњег истраживања непрестано су искрсавали нови документи који сведоче о томе да су српски средњовековни монаси били најобразованији људи тадашње Европе.
Уз савете српских патријарха, митрополита, владика, монаха и свештеника, покушавамо да схватимо смисао невероватних догађаја који су довели до тога да највреднија српска књига избегне бес освајача и трагамо за мисијом књиге која је сачувана Божјом промишљу у српским рукама.
Божанско надахнуће: комплетан превод текста уз фотографију сваке странице и тумачења симболике ликовних украса.
Божанска промисао: илустровани историјат Мирослављевог јеванђеља.