Божанска промисао

Да Свети Симеон и Свети Сава нису однели Мирослављево јеванђеље на Свету Гору, оно би, највероватније, доживело судбину безбројних украдених, спаљених или на други начин оштећених српских и светских драгоцености.

Да Порфирије Успенски није однео лист бр. 166 у Петроград, могуће је да би величанствени рукопис завршио у некој приватној колекцији пре него што би научници сазнали да постоји.

Да Александар Обреновић није одлучио да Мирослављево јеванђеље и Немањину Оснивачку повељу узме из Божје куће, манастира Хиландар, и однесе у своју кућу, двор у Београду, Бугари, који су тада чинили већину монаха, би га продали човеку из Петрограда, који је дошао у манастир два дана касније с намером да купи књигу.

Да у току Мајског преврата Мирослављево јеванђеље није украдено, доживело би судбину Немањине повеље која је украдена у току Првог светског рата и до данас није пронађена.

Да аустријски пилот српског порекла, Димитрије Коњовић, није одлучио да баци бомбе поред брода на ком су српске избеглице напуштале Албанију, Мирослављево јеванђеље би завршило на дну Јадранског мора.

Да намесник Павле није одлучио да поклони књигу сам себи, односно Музеју кнеза Павла, Мирослављево јеванђеље би доживело судбину осталих српских средњовековних рукописа и повеља који су се чували у тадашњој згради Народне библиотеке априла 1941. Још увек не знамо да ли су ти рукописи изгорели током немачког бомбардовања или су украдени.

Да председник Милошевић није забранио факсимил Мирослављевог јеванђеља из 1998, издавачи би банкротирали јер нико није знао да је књига објављена. Наредне године, Милошевић је, пред изборе, легализовао издање. Изборе је изгубио, а када је, потом, ухапшен, испод његовог кревета пронађен је примерак факсимила.